Čovek koji je dokaz da treba da verujete u sve i da se snovi ostvaruju. Kao što bi neki navijači i zaljubljenici u košarku rekli mađioničar, izvukao je par zečeva iz šešira i od golobradih mladića koji sada funkcionišu kao celina napravio konkurenta za titulu. Ali ne samo to, Riversi ove godine igraju i profesionalnu košarku.
Ispričaj nam o tvojim košarkaškim počecima?
,,Košarku sam počeo prvi put da treniram u drugom razredu osnovne škole sa 8 godina u košarkaškom klubu Beopetrol. Mogu da kažem da je počelo druženje sa braćom Božinović koja su trenirala tada sa mnom, a eto 15 godina kasnije je Nemanja učestvovao u osnivanju kluba i zaigrao, a danas je član stručnog štaba. Vrlo brzo sam odustao. U četvrtom razredu sam krenuo u školu košarke koju je organizovala nastavnica fizičkog Gordana Tomić. S obzirom da se radilo u manjim grupama, za razliku od Beopetrola, tu sam imao prostora za napredak i priliku da se sa košarkom još bolje upoznam. Nakon što su posle par godina ugasili školu košarke, u sedmom razredu sam počeo da treniram u tada novoformiranom klubu Vizura i tu sam se zadržao svega godinu dana. Iskreno svoj ,,košarkaški život’’ vezujem za prvu godinu srednje škole I prelazak u Probasket. Tamo sam otišao zbog svog brata Nikole (Nedeljkovića), koji je već godinama trenirao u tom klubu. Uvek nam je bio san da igramo zajedno.’’
Ko je najviše uticao na tvoj košarkaški razvoj?
,, Definitivno bih morao da pomenem Vuka Stevanovića I Draška Popovića moje trenere iz Probasketa. U pitanju su ljudi koji su, pored moje porodice, možda i najviše uticali na moj razvoj i vaspitanje, kako kao sportiste, tako i kao čoveka. Neizmerno sam im zahvalan na tome! Zahvaljujući njima sam zaista naučio da volim košarku. Njihova energija je nešto što me je zaista uvek inspirisalo da dajem svojih 300% I to je ono što su oni umeli da cene. Zaista je bilo ogromno zadovljstvo imati ih za trenere, a i dan danas za prijatelje.’’
Da li si više bio solo ili timski igrač?
,,Apsolutno timski igrač. Nikada nisam imao ni veliko znanje i uvek sam bio svestan toga. Posebno teško je bilo što sam igrao na poziciji centra, pa su moji direktni čuvari ne retko bili i za po 15-20 cm viši od mene. Davao sam svoj maksimum, ali se nikada nisam ,,nalazio pod reflektorom’’. Moje je bilo da dam svojih 100% I što više pokrenem svoje saigrače.’’
Da li bi uporedio sebe na neki način sa igračem Njujork Niksa, Žoakimom Noom?
,,Hmm, možda. Noa mi je uvek bio jedan od omiljenih igrača. To je čovek koji je mnogo više igrao na energiju i borbu, nego na konkretno znanje. Uvek u službi ekipe, tako da bi mogla da se povuče neka paralela.’’
Kako si došao do ideje da započneš projekat KK Rivers?
,,Najveći krivac za to je Aleksandar Ignjatović. Sedeli smo kod njega na slavi, obojica već uveliko u košarkaškoj penziji, prisećali smo se lepih vremena, a on je odjednom samo rekao ,, Hajde da napravimo klub’’ ! Priču smo ispričali I našem drugu iz osnovne škole Savi Stojanoviću, s obzirom da je on uvek bio ljubitelj košarke. Pred kraj leta 2013.godine zvao me je Sava da mi kaže kako je čuo za tada tu neku ,, Biznis ligu’’, ali da ne zna šta je to. Odmah sam odlučio da ispitam to. Čim sam prikupio sve informacije, Aca I ja smo seli celu noć zvali ljude da vidimo ko bi bio zainteresovan da učestvuje u Biznis ligi I da pokrenemo našu priču, našu ekipu. Kada smo skupili potrebnih 16 ljudi, bili smo spremni za početak, mada moram da priznam da nismo imali pojma u šta se upuštamo.’’
Prve sezone kada je bilo najteže , šta te je nateralo da nastaviš?
,,Ne bih znao da kažem, prosto sam se zaljubio u celu tu priču, mnogo mi je prijalo da ponovo budem u košarci i nisam želeo da priča stane. Pogotovo nakon drugog dela sezone kada smo konačno počeli da ređamo dobre rezultate. Najteže mi je bilo kada smo Aca i ja došli na jedan trening I na tom treningu se pojavio samo jedan košarkaš Aleksandar Angelov. Malo je reći da sam bio utučen tada, ali nisam želeo da odustanem nikako, jer ja sve što započnem volim i da završim. Kako se na kraju ta sezona ipak relativno uspešno završila nije bilo razloga da ne krenemo u drugu. ‘’
Možeš li uporediti igru svog tima u Biznis ligi te prve sezone I sada?
,,Situacija je daleko drugačija. Te prve sezone smo bili ,,golobradi’’ momci koji su došli u nešto potpuno novo i uopšte nismo bili spremni za ono što nam je sledilo. Sada je ovo već jedan ozbiljan tim, sastavljen od dosta iskusnih igrača, a I mnogi igrači su tokom godina sazreli. Ipak nam je ovo 5. Sezona, i dok nam je nekada bio cilj plasman u Play Off, sada je malo drugačija situacija, posebno nakon prošlogodišnjeg finala. ‘’
Zbog čega si odlučio da sa tvojim timom igraš I u MLBB ligi pored dosta jake Biznis lige?
,,Ništa drugo do takmičarski duh. Uvek volim da se takmičim i na neki način gotovo na sve u životu gledam kao na neko takmičenje. Imao sam tu sreću da sam oko sebe okupio I takve ljude I da su svi želeli da igramo što više utakmica i oberučke su podržali ideju da zaigramo i MLBB. Vrhunac tog našeg ludog takmičarskog duha je bila prošla sezona gde smo kao ekipa odigrali preko 60 utakmica.’’
Koji je igrač sa kojim ti je bilo najteže, a sa kojim najlakše da sarađuješ kao trener?
,, Jako teško pitanje. Generalno je uvek teško sarađivati sa ljudima koji su bili ,,zvezde’’ svojih timova u mlađim kategorijama ili u profesionalnoj košarci. Uglavnom dođu sa idejom kako je ovo amaterska liga I da je ona slaba I da će biti za njih ,,mačiji kašalj’’, a malo ljudi je svesno da ekipe koje se nalaze u vrhu amaterske lige bi bez problema mogle da se takmiče u prvoj ,,B’’ ligi. Pogotovo je takvim igračima teško da se adaptiraju na takav sistem I uglavnom vrlo brzo se okončava saradnja. Najlakše je raditi sa ljudima koji su igrali u nekom ,,sistemu’’ I od samog starta su spremni da se podrede ekipi, jer moja košarkaška filozofija je da je tim uvek ispred svakog pojedinca. ‘’
Da li klub ide putanjom kojom si zamislio?
,,Teško je reći, jer se ta misao tokom godina menjala. Početkom prošle sezone zamisao mi je bila da klub dovedem do toga da bude u samom vrhu amaterske košarke. Mislim da smo to donekle ostvarili, ali nam treba još jedna slična sezona kako bismo učvrstili svoju poziciju I dokazali da nije bila u pitanju slučajnost. Sledeća zamisao je da napravimo iskorak I na ,velikoj sceni’’, a verujem da smo na dobrom putu. ‘’
Ko ti daje najveću podršku I koliko je teško uskladiti svakodnevne obaveze sa vođenjem jednog kluba?
,, Moja želja je da sve što radim radim maksimalno. Iz tog razloga vrlo je teško uskladiti svakodnevne obaveze sa vođenjem kluba, jer ja svakodnevno odvojim po nekoliko sati kako bih radio nešto oko kluba. Da li je taktika pre utakmice, uređivanje sajta, dizajniranje dresova, organizacija igrača, priprema treninga, šta god da je mora da postoji minimum 3-4 sata dnevno. Iako to jeste u neku ruku hobi, to je hobi koji zahteva skoro puno radno vreme I posvećenost. Upravo ljudi oko mene to najbolje znaju. Svakako da su mi najveća podrška u celom ovom poduhvatu moji najbliži, na koje se možda I odražava ta moja obaveza. Ali veliku podršku imam i od momaka iz stručnog štaba koji se trude da me rasterete I pomognu koliko god mogu, ali i Gigzu (Igor Ćirić), Saletu (Aleksandar Trajković) I Lazi (Lazaru Nedeljkoviću) koji na različite načine daju veliki doprinos u funkcionisanju kluba.’’
Najveći uspeh desio se prošle sezone, kako iz tvoje perspektive to izgleda sada?
,,Sam uspeh je fenomenalan. Pogotovo posle poprilično lošeg starta sezone, niko nije mogao da se nada takvom ishodu na kraju. Zaista mogu da kažem da je finale Biznis lige bila kruna sezone u svakom smislu. Počevši od našeg nastupa koji je stvarno bio tokom celog plej ofa na veoma visokom nivou, preko atmosphere na tribinama i unutar ekipe. Žal ostaje za tom jednom desetinkom koja nas je koštala titule, ali šte je tu je. Rezultati u nastavku sezone su bili dobri, ali se videlo da je ekipa bila emotivno istrošena posle tog meča i nekako nije mogla da ponovi taj ritam iz Biznis lige. Da jeste, verujem da bismo sada imali dve titule više. ‘’
Opiši osećaj posle finala Biznis lige i kako je individualno priznanje uticalo na tebe da lakše prihvatiš poraz sa tog finala?
,,Slagao bih kada bih rekao da mi priznanje nije godilo, zaista je veliko zadovoljstvo biti izabran za trenera godine. Ali iskreno daleko od toga da je moglo da olakša taj poraz. Nedeljama posle susreta sam I dalje razmišljao da li sam mogao da bilo kojim potezom tokom susreta promenim ishod meča.’’
Ove sezone igraćete po prvi put košarku na profesionalnom nivou, kakva su tu očekivanja?
,, Iskreno to je jedno potpuno novo iskustvo za nas I uopšte ne mogu ni da pretpostavim šta nas čeka. Očekujemo da probamo da ponovimo partije od prošle godine, da ekipa konačno zadobije neki svoj ,,stil’’ igra I da to bude uvod u neke godine koje su pred nama, Što se tiče rezultata zaista ne smem ništa da prognoziram I obećavam. Daćemo svoj maksimum, a za koliko će to biti dovoljno moraćemo da sačekamo još malo I da vidimo. Voleo bih ovom prilikom i da se zahvalim Siniši Gulanu i ljudima iz KK Borče što su nam omogućili da se oprobamo i na ovom nivou. ‘’
Od ove sezone osnovan je I RIVERS FAN CLUB, možeš li nam reći nešto više o tome?
,, Rivers Nation je pokušaj da se naš ,,mali’’ klub ugleda na najveće klubove na svetu. Cilj našeg kluba simpatizera je da istovremeno okupi sve naše simpatizere I ,,olakša nam’’ kontakt sa njima sa jedne strane, a sa druge strane da to bude jedan od načina dopunjavanja budžeta našeg kluba. Svaki član kluba simpatizera plaća godišnju članarinu od 1500 RSD, a za uzvrat dobije od nas majicu I člansku kartu, sa kojom će joj biti obezbeđeni popusti na klupske artikle. Naša je želja da proširimo tu mrežu I da u nekom doglednom period, članska kartica #RiversNation kluba pruža mnoge pogodnosti širom grada.’’
U kom segmentu tim može još više da napreduje?
,,Definitivno je potrebno da da se poradi na fizičkoj pripremi I na igri u napadu. Prošle sezone nam je igra pretežno zavisila od individualnih rešenja.Verujem da naša igra u napadu može da bude mnogo efikasnija sa boljim protokom lopte I konkretnijim kretnjama. Ukoliko bismo to doveli u red verujem da bismo mogli barem za 30% da unapredimo našu igru.’’
Koje je tvoje mišljenje o odnosu FIBE I ULEB?
,,Mislim da je to jedan veliki cirkus koji ne donosi nikome ništa dobro. Bojim se da u celom tom sukobu najviše gubi košarka.’’
Da li je u planu proširenje kluba u smislu ženske selekcije ili selekcije u nekom drugom sportu?
,,Zasada je prvo cilj da stabilizujemo prvi tim I da ga dovedemo na još viši nivo funkcionisanja. Dok ne budemo sigurni da prvi tim besprekorno funkcioniše, nema poente pokretati nešto drugo. To bi zahtevalo dodatnu energiju I nisam siguran koliko bismo efikasni bili kada bismo morali na dve strane da ulažemo energiju. Nakon toga krenuti prvo na mlađe kategorije pa tek onda razmatrati ostale sportove. ‘’
Koji su kratkoročni ciljevi I planovi kluba u budućnosti?
,, Pa želja je da se klub ustali u vrhu amaterske košarke, a da istovremeno naporeduje i stvara rezultate u profesionalnoj košarci. Neki plan je da se ekipa u narednih par godina probije u što viši rang, i Bože zdravlja da jednog dana zaigramo i KLS (Košarkašku ligu Srbije)’’
Za sam kraj od prošle sezone stoji dogovor celog tima oko odlaska na Kipar, pa sada zvanično kada se očekuje taj put?
,,Haha, što se Kipra tiče tek kada se uzme neko od prva tri mesta u svim ligama u kojima igramo, dolaznost na treninge da bude barem 70% na sezonskom nivou, a Vladan (Stanković) I Jugi (Jugoslav Ilić) zbirno skupe ispod 3 tehničke za celu sezonu.’’ uz osmeh je rekao uvek raspoloženi Marko Radović šef stručnog štaba košarkaškog kluba Rivers.
Želimo ovim putem da čestitamo svim igračima, navijačima I stručnom štabu košarkaškog kluba Rivers 4. rođendan, da klub nastavi gde je stao I da postiže još bolje uspehe u budućnosti!
Stefan Novosel, Stefan Nikolić I Danilo Nedeljković
